На толку поминато во животот мислам дека за општеството и луѓето најмалку треба да се секираш. Мислам дека си била во таква стресна состојба предолго, што сега не можеш да се опуштиш и бараш проблеми и каде што ги нема. Човекот е веќе оставен така да, нема што да се замараш со бившата негова, таа и децата се негова одговорност, исто како што е и комуникацијата со твојот бивш маж. Нормално е тоа. Вториот ред е во твојата глава Релакс жено. Ако не одиш на психолог, почни. Можеби почести посети ќе ти годат да се ослободиш од стресната состојба на која си навикнала. П. С. Животот не е by the book, затоа уживај во секој момент, колку и да не ти стои совршен.
Здраво, па не знам дали баш и темава е за тука ама ајде. Пред неколку години бевме со другар на турнеа од играорна заедно имаше симпатии меѓу нас но не беше ништо повеќе се дружиме уште и сме поблиски сега. Оваа година беше сестра ми со него заедно на турнеа не знам дали било нешто меѓу нив или не, после бевме заедно пак и јас и он бевме блиски се дружевме зезање по начин на кој ме гледаше сестра ми приметив дека не и сеедно но не рече ништо уште додека бевме таму дечкото ме праша дали има шанси за нешто меѓу нас одговорив дека не може да има ништо од друга причина а интуитивно знаев дека има од на сестра ми страна нешто продолживме да се дружиме како ништо да не било, сестра ми нон стоп до пред некое време ми префрлаше дека сум се смешкала зезања дум имала со него, почнаа они да пишуваат и она му се смешка на пораки го гледа со некој сјај во очи ја прашав дали има нешто со него ми рече не ми вика не планирам да се скарам со сестра за дечко. Добивме понуда за на базен со него и другите од друштво но одбив бидејќи не можам да поднесам да ги гледам заедно тешко ми е. Имам чувства за дечкото ама кога гледам како го гледа сестра ми едноставно се повлеков. Па да сте вие на мое место како би постапиле
Имаш одговор ,таа би се повлекла единствено ако ти пречи тој ако има со неа нешто е тоа е веќе проблем.Уфф баш од вакви работи сум среќна што немам сестра
Здраво. Пред неколку дена престанав комуникација со дечко ми т.е рековме да биде крај (не по моја воља) бидејки во момент на нервоза и афект го навредив,т.е баш го погодив у слабата точка ,ама сето тоа беше ненамерно и пак ке кажам у момент на огрома нервоза.Премногу ми е криво,може море солзи исплакав бидејќки навистина ми падна криво и не сакав барем на овој начин да заврши.Можби 100 пати се извинив му објаснив зошто така сум изреагирала,изминатат недела ,секој ден,се трудев нешто да напраам за да биде како порано но никако не ми простува.Он од претходната врска има лошо искуство со навреди т.е тоа била и причината зошто престанал врска,и овој пат и со мене е така...Е сеа ,иако сме скарани ,јас пред некој ден бев на Острог ,и му купив ланче со крст,бидејќи носи такви ланчиња,но не знам како да му го дадам,особено дека ми е многу лут и не збориме еве скоро 1 недела,нема абер никаков од него.Што е најтрагично од се и двајцата не сакаме да се разделиме ама него самопочитта му била најважна и не можел да ми прогледа кроз прсти...Што мислите дали можеби уште некако треба да постапам или на крај краева и да не се смириме сакам барем ланчето да му го дадам пошо ветив дека е за него и сакам за него да биде...
Мое мислење да не се трудиш околу него , тој ако сака да бидете заедно сам ќе омекне ако неќи со сила убавина не бидува. И да се смирите сега нареден пат за нешто пак можете да се навредите и пак низ истово да поминете. Остави да разлади глава и сам нека реши дали сака да продолжи со тебе или не .
Здраво. Нова сум на форумов, здраво на сите.. Ми треба совет. Не знам како да постапам. Се надевам нема да е проблем ова што го напишав тука. Имам 29год.Запознав еден човек од 40год. Се видовме 3 пати. Тој слободен, јас слободна. Го запознав на фб. Потоа дознав и од други дека човекот е океј од добра фамилија, домаќин. Секој фен се носам со притисок дека веќе треба да се мажам, да имам деца, да ги израдувам моите итн. Родители се. Знам дека се грижат. Постојано водам борба дека треба да запознаам некого, да се склопам брак и сл. Тоа ми се всади во мозокот и се плашам да не останам сама. Моите често ми велат дека сум пребирала многу, дека сум испуштила добри прилики. Постојано свесно и несвесно се носам со некој притисок. Длабоко во мене о јас сакам да сакам некого и да сум сакана. Ама не по секоја цена. Да се навратам на почетокот. Човекот е фин, предобар, океј сите на почеток се фини, ама како да му ја читав душата. Се вљуби одма во мене. Замина странство да работи, и постојано ми се јавува и сака да се гледаме на камера. Она што е сржта на мојот проблем е што јас не осетив ништо. Никаква страст, хемија, привлечност.... Мене ме води страста во животот. Не паѓам на убавина да е среден човекот, ама барам нешто да "кликне. Овде ништо не кликна. Почна да ми биде притисок што ми звони, пишува, неговите планови за иднина со мене и сл. Да напоменам, се деси само еден бакнеж, ништо повеќе. Се запознававме и шетавме. Од прв пат ми делуваше океј, ама она нешто што го барам во потенцијален партнер го немаше.си реков да му дадам шанса упте барем два пати средба. Не и не... Срце не игра. Срце не сака... Вчера му пишав дека не го сакам. И дека најдобро е да не му давам надеж и да не комуницираме веќе. Почна со тоа како му било мн мака, ме засакал и сл. Ми падна грев. Чувствувам грижа на совест бидејќи и јас како да му давав несвесно некоја надеж. Ми пиша ти посакувам се нај и толку беше. Бев трета смена на работа. Како грутка да имав во душава. И за тоа што го откачив, и за тоа што ако останам сама и без партнер. Повеќе за ова второво. Бидејќи многу прилики испуштив, бев вљубена во погрешен порано. Сеуште како да носам некоја карма и крст од минатото. Сакам да бидам сакана, почитувана, не барам материјално премногу. Не барам лепотан, ама она нешто да кликне.. Тоа да... Сега сум повторно разочарана, доста ми е од секакви познанстава, од неуспешни врски, од постојано исчекување од моите дека треба да се мажам. Се изморив... Не знам во што да верувам и кој пат да го фатам. Се молам на Бога често... Работата ми е хаос, љубовниот живот 0. Единствено ме радуваат внуците. Сакам да имам мои деца што поскоро. Ни тоа не ми оди. Не можам со секого колку да се омажам. Сонував како девојче дека ке бидам млада мајка. Но не... Не било по планот. Што да правам? Без страст и без некоја привлечност, хемија кај маж и потенцијален партнер не можам да бидам среќна. Но за човеков велат дека е многу добро дете.. И добра прилика.. Се плашам да не останам сама. Да не си бегам од среќата што се вели. Се извинувам на долгиов пост, секое ваше мислење ке ми значи. Убав ден. ❤️
Никогаш не е доцна да се засака, некогаш ти се потребни години некого да најдеш, некогаш тоа се случува и одеднаш. Не е никој совршен, а пак годините не се битни. Имам тетка што е на 32 мажена, и друга тетка што на 42 години стана мајка. Не ги гледај работите на начин дека мораш и не го гледај како притисок, туку потруди се прво да си го смениш мислењето. Ќе сакаш и ќе бидеш сакана, кога едноставно само ќе си дојде, не можеш да сакаш секого тоа е факт. Можеби кога би си дала прилика сама на себе да видиш што те привлекува, карактерно да направиш проценка, малку да се опуштиш еден период и да не размислуваш дека цел живот ќе останеш сама, тогаш ќе си направиш добро за себе. Секогаш постои шанса, најмногу кога нештото најмалку го очекуваме. Што се однесува до човекот, колку и да е на место, штом не те привлекува едноставно не можеш да бидеш со него.. ќе имаш уште прилики, сеуште си уплашена поради таа една...
Nikogas za nisto ne e kasno,lugje na 40 godini se zemaat ,stanuvaat roditeli pa tek togas pocnuva zivotot za niv a ne pa na 29.Ne forsiraj so sila poso kako vikaat sve dodje kad te prodje.Cim ne osekjas nisto togas kreni race,zosto da se macis koga ne sakas a od dr strana od sozaluvanje da si so nego toa pa epten e greota.Roditeli ko rositeli ni mislat dobro ama pa ne e plukni zalepi kako niv sto im izgleda.Ete rece ne ja biva so nego,posveti se sega na nesto drugo ,na rabotata na primer poso rece ne ti e sjajno,na vnucite,hobi nekoe.Smeni go fokusot na drugo i so tek na vreme ke se pojavi nekoj spontano a ne koga planiras i forsiras kolku samo da bide. Ne gubi nadezh,se ke si dojde na svoe
Здраво, бев со дечко пред година дена излегувавме некое време не нешто сериозно имавме однос и двајцата го сакавме тоа и после тоа јас се повлеков не зборував со него ни ништо, пред некој месец земав маче лд кај него и толку после пак исто не зборевме ни ништо, но пред некоја недела лн ме побара да пиеме да се видиме а он има девојка јас го одбив заради тоа што он има девојка а јас него многу го сакам, не сакав да испаднам идиот спрема девојка му но во послдениве денови се потешко ми паѓа што го одбив размислував да му пишам но не знам што би му кажала и некако совест не ми дава да искочам со него. Некој совет
Толку време си го игнорирала, сега ти стана интересен откако најде друга? Сеј мирна. Не ти треба то на гла да си го клаваш.
И тогаш го сакав и сега, но од причина што не можев да продолжам го игнорирав мислејќи дека полесно ќе е така и дека он нема повеќе да ме бара ако јас прекинам се.
Сигурно си му кажала дека го одби затоа што има девојка. Ако навистина сака да има нешто со тебе сериозно, ќе ја остави девојката за да биде со тебе. А ако не, нема што да му пишеш и нема што да бараш со него. Не само што ќе испаднеш идиот спрема девојката, туку ќе испаднеш идиот према себе си. Не се понижувај.
Ништо не можеш да направиш, зошто би се мешала кога веќе има девојка? Ако те викал може е другарски па ќе бидеш разочарана и ако не е другарски а има девојка уште полошо значи не се замара со тебе многу и од разонода сака со две да искача. Седи си мирна сега за сега
,,Prekinavme,, pred skoro 1 mesec,megjutoa megjuvreme imaavme kratki muabeti ednash u zivo (za da mu odnesam nesto) i posle toa 1 den kratok muabet,(sekoe story na insta mi go lajknuva)i denes posto mi e rodenden ,mi cestita,i muabetot ni prodolzi ama bosh muabeti ,go pokaniv na torta ,se smeevme nesto i kratko traese muabetot...mi prekina od inat i deka bil kao povreden a ne radi nedostatok na ljubov,uste go mislam,sakam da sum so nego ama nema zeleno svetlo nekako od negova strana bar ja taka mislam a drugarkite me poddrzuvaat i vikaat da go viknam da se vidime...jas sakam ama ne veruvam deka toj kje saka...dosta mi bea razocaruvanja izminatiov period. sto mislite dali da go viknam?
Ти го прочитав претходното мислење и иако гледам и знам дека се каеш за тоа што си погрешила, јас не би можела да се вратам со тебе и мислам дека не треба ни тој. Ако женска ми знае дека претходната врска ми завршила поради навреди и од тоа сум била повредена, и знаејќи го тоа ме навредила и погодила во слаба точка, тоа би било крај за мене. Ја разбираш неговата перспектива? Јас го разбирам.
jasno da....ama pa site gresime ,toa bese moment na nervoza se izviniv moze 10 pati se vidovme posle toa za da mu dadam lance od Ostrog ,i top se ponasase togas ko nisto da nr e i vcera super muabet na insta ama...inat li e gordost ne znam....